Spectrum - Uvek

Опубликовано: 11 Октябрь 2019
на канале: MRVKA

43,656

672

Instagram: / spectrum11070

Verse 1

Jos jedna rizla puna! Dok gledam zalazak sunca!
Al nema tebe pa me smara sad i ova buksna!
Znas da uvek imam unka! Uvek je bila dunka!
I znas da sam uvek tu i da cu uvek biti drugar!

Ha! Godine iza nas! Prosli smo sve!
Od kesa punih dzepova pa sve do bezparice!
Pivo, vinjak, vodka, dzek! Cim otvorim bacim cep!
Jer smo nenadjebiv tandem i tako bice za vek!

Sutirali smo kamenje, lomili rebra
Jedno drugom cuvali ledja jer znamo da tako treba
Krv nije voda, mada nismo ista krv
Volim te kao brata, za tebe spreman na smrt!

Ti si bio tu cak i kad niko nije hteo
I ipak si osto sa mnom iako mozda nisi trebo!
Uvek si bio iskren kad nije bilo lepo!
Zbog tebe sam lakse preziveo ovaj jebeni geto!

Ulice nas poznaju, i sigurno vole!
Prosli smo uzduz i popreko! Sve buseve, trole!
Svaki prolaz i park! Svako svetlo i mrak!
Svaki potez je nas za njih bio sah mat!

Ne bi ih hiljadu menjao za tebe brate!
Jer takve ljude poput tebe danas bas retko nadjes!
Kad bude sranje, znas da cu biti tu!
Rame uz rame! Kuco! PRAVI DRUG!

Refren

KAKVA GOD DA JE PRICA! KAKVO GOD DA JE SRANJE!
KADA TI SI U NJEMU ZNAJ DA JA NISAM NISTA MANJE!
KOJA GOD DA JE CIRKA! KAKVO GOD DA JE GRANJE!
ZNAJ TU SAM I KAD MISLIS DA BAS SVE CE DA PADNE!

KOJA GOD DA JE RIBA! KAKVE GOD DA SU RAVE!
NI JEDNA NECE BITI BITNIJA OD TEBE BRATE!
KADA NAJTEZE JE SAMO ZOVI! JA UVEK TU SAM!
KADA SVI TE NAPUSTE ZNAS DA TU JE TVOJ DRUGAR!

Verse 2

Secam se osnovne skole, i tih opijanja!
Nismo mislili da cemo brinuti o brigama!
Takav je zivot, nije bas sve to kako treba!
Al meni je bilo lakse jer sam uvek imo njega!

Mada razdvoje se putevi, mada nemamo vremena!
Al nadjemo se tako i spikamo s glupim temama
Glupiramo pijani ulicom s flasom piva!
Znaj da spusili smo vise nego sto imamo kila!

Kapiranje u pogledu, reci su nekad suvisne
Ja to sto imam vi nemate para da kupite!
Odrastanje u bloku, kaljavi, onix i pak!
Znaj da nije bilo bloka nikad ne bi bilo nas!

Pamte nas klupe, komsije! Pamte nas drotovi!
U kraju iza svakog ugla vrebaju te otrovi!
Pamte nas zidovi zgrade, i mi pamtimo svasta!
mada bez tebe bi ta secanja izgubila znacaj!